„Molekuli koji čine naša tela i atomi koji čine molekule nekada su formirali materiju koja je činila zvezde. Kada su one eksplodirale, ušle su u galaksije i obogatili prvobitne oblake gasa hemijom života. Svi smo povezani jedni sa drugima na biološkom nivou, sa planetom Zemljom na hemijskom nivou i sa ostatkom univerzuma na atomskom nivou. To je baš kul. Ta ideja me čini malim, zbog čega se osećam većim.”

Nil Tajson, astrofizičar, Američki muzej prirodne istorije.

Verujem u simboliku. A izazov je prevesti simboliku „kako gledam na život i nas kao ljude“ na jedan drugačiji način u vidu igranog filma. To bi mogli nazvati i umetnošću, jer ja na ovaj način pokušavam da se izrazim. Neki to rade sa slikarstvom ili poezijom, ja to želim da kažem pokretnim slikama.

Kao što Nil Tajson kaže „Svi smo mi (ljudi) povezani jedni sa drugima (drugim ljudima) na biološkom nivou, sa planetom Zemljom na hemijskom nivou i sa ostatkom univerzuma na atomskom nivou“, ja takođe gledam na čovečanstvo sa veće udaljenosti, iz univerzuma i na atomskom nivou. Ovako gledano to znači da mi ljudi nismo ništa drugo do velika masa energije koja živi na ovoj planeti. Energija koja se neprestano obnavlja i održava kroz rođenje i smrt, i zbog toga je, kao perpetualna mašina, motor koji se neprestano pokreće. Ako onda pogledate sadržaj ove energije (tj. ljude), svaka osoba je mali deo od koje se ovaj motor sastoji. Izbacite svu sebičnost i licemerje iz ljudskog bića, i onda nismo ništa drugo nego matematička vrednost, nepoznata koju u matematici označavamo sa X. Svi znamo da je x=x i po tom principu to znači da je sin=x, da je otac=x i deda=x. Ako je x=x=x, onda je takođe sin=otac=deda. Automatski se nameće pitanje: Da li je u pitanju jedna ista energija?